Бјелетић Марта. Исковрнути глаголи: типови експресивних превербалних форманата (на српском и хрватском језичком материјалу)

Београд: Институт за српски језик САНУ, 2006. — 490 с. Ова монографија представља допуњену и технички дорађену верзију докторске дисертације „Типови експресивних превербалних форманата у српскохрватском језику“ која је одбрањена на Филолошком факултету у Београду, 12. маја 2001. године.
Предмет овог рада јесте једна специфична творбена категорија, непозната науци о синхроној творби речи. Том категоријом бави се превасходно етимологија. Ради се о творбеним елементима који су по својој суштини префикси, али се као такви не препознају у структури речи. Са аспекта синхроне творбе – лексеме које их садрже имају непрозирну, нерашчлањиву структуру. До издвајања ових префикса долази се искључиво на дијахроно-компаративном плану. У литератури се поменути елементи означавају различитим називима: ’експресивни префикси’, ’архаични префикси’, ’преформанти’, ’творбени елементи’, ’творбене компоненте’, ’унификси’. У (под)наслову рада за њихово дефинисање користимо неутралан термин форманти, ближе га одређујући атрибутима ’превербални’ и ’експресивни’. За тај назив одлучили смо се због тога што термин ’префикс’ асоцира познату, признату и у структури речи лако уочљи- ву творбену категорију, што са елементима које ми проучавамо није случај.