Ђинђић М. Турцизми у савременом српском књижевном језику (семантичко-деривациона анализа)

Београд: Универзитет у Београду, 2013. — 569 с. Предмет овог истраживања је семантичко-деривациони опис турцизама у савременом српском књижевном језику, као и утврђивање њиховог статуса на синхронијској равни. Постављено је неколико циљева: испитивање семантичких разлика између турцизама и њихових еквивалената у турском језику на синхронијском нивоу, регистрација тематских група речи у којима се турцизми јављају, испитивање губљења турцизама и утврђивање статуса турцизама којим би се утврдило који су турцизми одомаћени и део су активног фонда, а који припадају пасивном лексичком фонду. Турцизми су систематски и свеобухватно описани у форми Семантичко-деривационог речника, да би се на основу оваквог речника извели закључци о семантичкој и деривационој адаптираности једне лексеме. Овако конципирана анализа омогућила је теоријски засновано лексичко нормирање турцизама, који представљају важан лексички слој у савременом српском језику. Семантичко-деривациони речник турцизма сачињава укупно 1131 семантичко-деривационo гнездo у којима је забележено 5272 деривата, затим 1479 лексема које се нису деривационо развијале, што укупно чини 7882 обрађенe речи. Основну грађу за формирање корпуса Семантичко-деривационог речника турцизама чини шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика. Семантичка и деривациона анализа турцизама показала је да семантички процеси у деривацији прате семантичке процесе у полисемији, односно да лексеме које имају највише значења имају и највише деривата. Извели смо закључак да ови турцизми припадају општем лексичком фонду, с обзиром на чињеницу да су показали највећу способност индуковања различитих семантичких процеса — и у полисемији и у деривацији. Анализа турцизама показала је да су турцизми у последњих педесетак година у великом броју застаревали и постајали део пасивног лексичког фонда. С друге стране, код одређеног броја турцизама унутрашње лексичке промене довеле су до стварања нових значења, нових деривата и фразеологизама, као и различитих употребних промена.
У циљу одређивања статуса турцизама на синхронијском нивоу начинили смо фреквенцијску листу турцизама која је показала да најмање трећина од 854 анализиране лексеме представља одомаћене турцизме стабилног статуса, док чак једна четвртина спада у пасивни лексички фонд. Турцизми из тематских група кућа, покућство, окућница, грађевине, објекти, одећа, обућа, тканине и јело, пиће и дуван најбројнији су међу фреквентним турцизмима. Своје место међу десет најфреквентнијих речи у српском језику нашле су именице сат, боја, пара, кафа, кревет, кутија, комшија, капија и две речце (чак, барем), од којих је речца чак на првом месту фреквенцијске листе. И у делима савремених српских писаца заступљени су у највећој мери одомаћени турцизми који су део активног лексичког фонда, док се у медијима одређени турцизми свесно користе због изразите експресивности која има одређену симболичку функцију. Потврдила се полазна претпоставка у нашем раду да се статус турцизама у великој мери променио у последњих педесет година. Резултати истраживања указују на то да данас има око 3000 турцизама у књижевном језику, што представља једну трећину од укупног броја турцизама забележених у Шкаљићевом речнику. Од 3000 турцизама више од 50% представља одомаћене и фреквентне турцизме.