Бојанић Михаило, Тривунац Растислава. Рjечник дубровачког говора

(Словарь дубровницкого диалекта сербского языка). — Београд: Универзитет у Београду, 2002. — 458 с. — (Српски диjалектолошки зборник. Књ. XLIX). Овај Рјечник настао је као резултат индивидуалног занимања аутора за говор сво­га града. Прикупљање, биљежење, затим провјеравање и сређивање језичке грађе трајало је у континуитету неколико деценија. Ријечи су узимане из живог говора ра­зних категорија становништва с подручја Дубровника и његових предграђа, увијек уз вођење рачуна о томе да информатори буду аутентични Дубровчани.
Приликом избора ријечи за Рјечник прављена је разлика између оних које су по­ текле са ужег дубровачког подручја (Град, Пиле, llлоче, Коно, Груж и Лапад) и не­ких из говора најближе околине. Ових другихје врло мало, али је уза сваку такву ри­јеч напоменуто одакле је.
У овом Рјечнику нашле су се многе ријечи које су у употреби и на другим говор­ним подручјима ако су на дубровачком тлу добиле поред основног и нова значења или типичне дубровачке дијалекатске особине, као и оДомаћене ријечи романског поријекла, уклопљене у систем дубровачког говора.
Рјечник има неколико хиљада ријечи и фраза у оном облику у коме су се могле чу­ти у првој половини хх вијека, што не значи да та граница не може бити помјерена нешто уназад или унапријед. Напомена уређивачког одбора
Уз рjечник дубровачког говора
Техничке скрађенице
Рjечник