Са српскословенског језика превела Т. Суботин-Голубовић. Уредник
Коста Чавошки. – Београд: САНУ, 2013. – 435 стр. (Одељење
друштвених наука. Извори српског права XVIII).
Синтагма Матије Властара (Ματϑαίου τοῦ Βλασταρέως Σύνταγµα κατὰ στοιχείον) је номоканонски зборник који је 1355. у Византији саставио монах Матија Властар (Ματθαίος Βλάσταρης, 1290-1360). Одредбе црквеног, државног и грађанског права Властар је распоредио према редоследу грчког алфабета, а сабрао је одредбе из различитих епоха византијске правне историје. На грчком језику су постојале две редакције: Цариградска и Охридска међу којима нема битнијих разлика. Охридска редакција послужила је као предложак за превођење на српски језик, односно српскословенски језик. Позната су два превода Синтагмата на српски језик: пуни и скраћени. У скраћену верзију укључени су само црквени прописи општег карактера и готово све грађанске одредбе које заједно чине око једне трећине пуне верзије на грчком језику.
Рецензия:
Ивановић Милош. Приказ (Review): Матија Властар, Синтагма, са српскословенског превела Т. Суботин Голубовић, Београд 2013. // Историјски часопис LXIII (2014) 125-127.
Синтагма Матије Властара (Ματϑαίου τοῦ Βλασταρέως Σύνταγµα κατὰ στοιχείον) је номоканонски зборник који је 1355. у Византији саставио монах Матија Властар (Ματθαίος Βλάσταρης, 1290-1360). Одредбе црквеног, државног и грађанског права Властар је распоредио према редоследу грчког алфабета, а сабрао је одредбе из различитих епоха византијске правне историје. На грчком језику су постојале две редакције: Цариградска и Охридска међу којима нема битнијих разлика. Охридска редакција послужила је као предложак за превођење на српски језик, односно српскословенски језик. Позната су два превода Синтагмата на српски језик: пуни и скраћени. У скраћену верзију укључени су само црквени прописи општег карактера и готово све грађанске одредбе које заједно чине око једне трећине пуне верзије на грчком језику.
Рецензия:
Ивановић Милош. Приказ (Review): Матија Властар, Синтагма, са српскословенског превела Т. Суботин Голубовић, Београд 2013. // Историјски часопис LXIII (2014) 125-127.