Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

MlLOSAV

MIHAJLOVI~

dipl.

ing.

MALE

HIDROCENTRALE

istraiivanje, projektovanje, izgradnja

Beograd

1985.

IZDAVACI:

RO HIDROPROJEKAT, OOUR VODOPRIVREDA

i autor

NIILOSAV MIHAJLOVIC

Recenzent

i

kmsultant za maginski deo:

Mr

VLADIMIR KERCAN,

dipl. ing. rnaS.

Lektor:

TODOR JOVANOVIC

Korice:

ZORAN MISIC,

tehn.

TehniiCka obrada mkopisa:

DANICA PILIC

Obrada crtek:

SVETLANA JOJIC, SLAVICA MILINCId

TIRAZ,

500

primeraka

Stampa: Stamparija ))Bakari(

-

Bor

Koristrm priliku da se zahvalim radnim

ljudimcz

RO

iYIDROPR0-

I

E

K

AT,

OOUR VODOPRIVREDA, koji su nesebic'rzo doprirzeli obradt

i Stampan ju ove kn

jigc.

Posebno se zahvalju

j~m

hfillvoju NikoZiCu,

dipl. ing. koji

je

obradio jedan

deo

hidroloSkrh podloga. Zahvufjulem

se Danici Pilik na uloienorn trudu na obradi mate?.ijala, obradivaPima

crteta, Svetlani JojiC, Slavici Milinc'id, Ljubici Snziljkovic' i ostaiirnu

ko-

ji

su

doprineli izrudi ovog materijala.

hia kraju, ielim iskreno da se zahvalim

i

1Mr

T'ladzrnrru Ker-

cunu, dipl. ing. na uloienorn trudti i iskrenim savetin~a.

Beograd,

27.

XII

1984.

Zahvalatz

autor

Dipl. ing. Milosav MihajlovrC

UVOD

DanaSnja kriza energije u svetu, a takode u naSoj zemlji, znat-

no

se razlikuje od svih dosadaqnjih koje su se pojavljivale u pojedi-

:lim zenlljama ili regioniina. SadaSnju krizu ne odllkllje kratkotraj-

nost i prolamost, kako je to obitno do sada bivalo, jer joj se ne inoie

sagledati bliski kraj. Dl-uga, veoma bitna karakicrisiika ove pojave

je u tome Sto ona utiCe

na

koirlpletan privrcdni razvitak jcdne zem-

lje, posehno na njeile ukupne bilanse. Uz to se mora is'laCi dtl je ener-

gija, indirektno, jedan od najprometnijih proizvoda

u n~cdun.zrodnoj

razmali. jer Cini osnovilu okosnicu egzistencije CoveLanstva.

U

pesi-

odu kada je nema dovoljno

i

kada postaje skupa ona direktno uti&

na standard Ijudi, pa se

i

sa tih razloga mora preina iljoj merljati

dosadaSnji odnos ne salno individue ili pojedinih druBtava ved

i

to-

vecanstva u celini. DanaSnja saznanja upuduju na to da se izlaz iz

ovakve krizne situacije

nlora traiiti:

-

u otkrivanju novil~ izvora energije,

-

u Stedilji raspoloiivih energetskih resursa (ulja, nafte i sl.),

-

u

obnavijanju zapuStenih energetskih izvora,

-

u koriSdeilju obnovljive energije, kao Sto su velar, sunce,

voda, itd.

Sasvim je prirodno

Sto se problem energijc neprekidno razmat-

ra u svim

zemljaina sveta, bez obzira na to da Ii su

u

plialljil razvi-

jene

zeinlje ili ne. Odreduje se vek trajanja pojcdinih izvul-a energi-

je, a posebno nalte

i

uglja, preduzimaju se elionomske, achr~mistra-

iivne, pa

i

vaspitile mere da se energija racionalnije horisii kako bi

se umanjili efekti krize

i

dobilo u vremenu do izncilaienja novih iz-

vora energije.

Sigurno je

cia izgradnja bilo kojeg izvora energije, koji Ce ko-

ristiti nacionalnu sirovinu, doprinosi ublaiavanju nastale kibize.

Zi

pe-

riodu izrazite

nestasice energije, kada se svesno prihvaia slav ds je

,,energija najskuplja kada je nema!((, Cak

i

koStanje jedne energetskc

jedinice dobija dl-ugorazredni

znataj.

U

tom svetlu treba posmatrati

i

prihvatiti izgradnju malih hid-

rocznti.ala. Zapostavljeno iskoriSdavanjc prirodnih hid~oenei.getski11 us-

lova, a posebno

stavljailie van pogona viSe desetina hid~.oceritrala od

nekoliko

MW

ilnstalisane snage, ved je ukazalo energetitarima

i

sirut-

njacima na nepotl-ebno ~zgublien ogroman er~ergetski potencijal.

Na

ialost,

i

danas, posle desetak godbna trajanja e~leigetske krl-

ze

i

isto toliko godina vodenja akcije za izgradnju

MHE,

in~iogirna. su

oslali nepoznati:

-

raspoloiivi energetski potencijali malih vodotoka,

-

programi obnavlianja napustenih

MHE,

-

mogudnosti finansiranja

i

druga reSenja kqja rliogu doprine-

ti izgradnji ovih objakata,

-

naEini

i

uslovi prikljutivanja na op5Lu enei-g~tsku mreiu

MHE,

-

pojave odbijanja prilkljuCivanja

MHE

za sisteme, kao i

-

nosioci Sire druStvene akcije za ilgradnju

MHE.

Erzergetski

poterzcijali.

-

Orijentacija na koriScenje n~alih hid-

ropotencijala zahteva da se prilikom razrade dugorotne razvojlle poli-

tike utvrdc raspoloiive energetske mogu6nosti malih vodotoka. Medu-

tirn, bez izrade odgovarajude tehniCke dokun~entacije to je nesagledi-

vo. Danas se ratuna sanlo sa pretpos tavljenim eilergetskiin potencij a-

lom ti11 vodotoka, mada su velitine razlitite. Neki autori tvrde da ma-

li energetski potencijali iznose

5--7O/o,

a drugi oko

100/o

ukupnog ener-

getskog potencijala zemlje. Ali, date procene raspolo2ivog energetskoc

potencijala nisu najbitnije, a,

uz to, stalno se menjaju. Na prilner, na

ukupni potencijal malih vodotoka mnogo

utire gornja granica instali-

sane snage malih hidroelektrana. Ako

se

usvoji da su MEIE objekti do

5

!v!W

gornja granica, oilda se dobija jedna vrcdnost,

a

ako se usvoji

da su

MHE

do

10

MW

instalisane snage gornja granica, onda se ener-

oetski potencijali malih vodotoka menjaju, odnosno znatno poveCava

3

ju u odnosu na dosadaSnje procene.

S gornjom granicom instalisane snage od

10

MY4

gotovo

90°/a

sliva lLIorave

(F

=

36.487

km2 ili

14O/o

povr9ine

SFRJ)

pripada

u

hidro-

energetskom smislu malim hidropatencijalirna. lsti je sluCaj i sa

KO-

lubarom i Timokom, pa

i

drugim vodotocima u Srbiji. Takode se smat-

ra da je

i

Sava u gornjem toku, zajedno sa svojiln pl-itokan~a, predod-

rcdena za izgradnju

MHE

do

10

MW

ne toliko zbog kolitiile vude, ko-

liko zbog rnorfologije terena za formiranje velikih akumulacija za ie

ravnavanje voda. Slitna je situacija i sa drugirn slivovima.

Prema nekim autorima

neiskoriSdeni ekonomski

i

tellnieki po-

tencijali

u

zemlji iznose oko

21.000

MW.

Medutim, ovaj podatak je pro-

izvoljan, jer je obraCunavan u periodu niiih cena nafte i

u

odilosu na

velike hidroelektrane. Nova detaljna istraiivanja uvedala bi ovu vrccl-

nost, iako to nije od oldluCujudeg uticaja. Bitno je da u Jugoslaviji po-

stoje ogromni hidroenergetski potencijali manjih vodotoka na kojima

se mogu ekonomski i

tehnitki podidi

MI-IE

instalisane snage cio

10

M\V

i da se danaSnja pribliina proizvodnja elekftritne cncrgije od priblik-

no

27

.

lo9

kW11 godiSnje moie vrlo brzo izgradnjom

MIIE

povedati

na

30

.

lo9

kwh

godiSnje. Na ovako smelu prognozu nav~di saznanje

da su u Srbiji

ved izgradene

MHE

Bor, Zlot, Arandelovac, Bistrica i

druge na lokacijama koje nikad nisu ulazile

ni

u bilanse, niti, pak,

u bilo kakve energetske

razvoijne programe.

A

ovakvih i sliCnih loka-

cija samo u Srbiji ima vise hiljada, Sto je ved potvrdeilo praksorn i

is

!tustvonl

iz

dosadainje izgradnje

MHE.

Treba rai.unati da Jugoslavija

raspolaie sa preko

30.000

MW iskorktivih hidropotencijala kojin~a

bi

MHE

do

10

MW

instalisane snage u~stvovale sa oko

3040Vo.

Na

ova-

ko veliko uCeSde MHE 11-ebalo bi da znatnije utik stalni porast potro.5-

nje, s jedne,

i

nestaSica elektriCne energije,

s

drugc, strane.

Ako se rezimiraju osnovni

razlozi

za

gradnju bIHE, onda oni

i

lna

j

u ovaj redos led:

-

pro510

jc

vreme obilne

i

jevtine energije;

-

svet je u energiji sve oskudniji (ugalj, nafta), usled Ecga

enel:-

gija postaje sve skuplja bez obzira na poreklo;

-

uCestanon1 izgradnjom velikih

HE

sn~anjuje se broj lokaci-

ja, tako da

i

lokacije koje

su

doskora bile nepovoljne sad3

postajlu predmet istraiivanja

i

ocenjuju se kao povoljne;

-

detalj~nim istragivanjem iz dana u dan se po\leLava broj loka-

cija

i

potvrduje nei~~koriStenost raspoloiivih vodnih potenci-

jala;

-

veliki broj MHE, sada van pogona, moie

se

UL

relativno ma-

la ulaganja osposobiti za rad;

-

stalnim razvojen~ industrije, a posebno maSinogradnje

i

ele-

ktrogradnje, moie se pvedati stepen korisnos

ti

postojedih

agregata;

-

najzad, veliki broj vodenica se moie adaptirati za proizvod-

nju hidroenergije.

Doda li se ovome i to

da

se veliki broj vodop-ivrednih objeka-

ta, koji se grade za reSenje raznih vodoprivrednih problenla (zaStita

od

Stetnog dejstva spoljnih voda, navodnjavanje, snabdevanje vodom

i

sl.), moZe koris ti ti i za

y

roizvodnju energije, onda se granica energet-

s kog iskoriSdavanja malili vodotoka mora pornerati ka pragu potpune

iskoriSCenosti ukupno raspoloiivog

i

primenjivog hidropotcncijala.

Uz ved nekoliko izgradenih MHE

-

Bor, Arandelovac, Zlot, Bla-

ce

i

dr.

-

u Srbiji se grade

ili

projektuju,

u

sklopu sistema za snab-

devanje vodom

i

za odbranu od poplava, male hidroelektrane Zlatibor

(1,2

MW),

Vrutci

(7,O

MW),

7~tim

MHE Bovan

(5

MW).

Pojedinac'ne inicijative.

-

Veliki broj

MHE

vee

grade

pojedini

inokosni korisnici. Oni pronalaze

i

koriste takve profile i lokacije ko-

ie do sada ni jednoj instituciji ili struCnjaku nisu bile dostupne,

niti

SII

ih svrstavali u bilo kakve perspektivne programe. Sarrlo od ove po-

jedinaene inicijative

u

izgradnji MHE treba otekivati znatno poveCa-

nje proizvedene clek triCnc energije. Ove inicijative ne bi trcbalo spu-

tavati nekim neprihvatljivim administrativnim lnerama (nerealnim po

rezima

i

sl.), jer u ovom vidu ulaganja postoje ove preclnosti:

1.

Raspola2e se znatnim materijalnirn sredstvima, od rada u

ino-

stranstvu, poljoprivrede, male privrede i sl. koja bi se usmerila u ovu

oblast.

2.

Intenzivno se razvija rnala privreda, otvaraju se proizvodni

kapaciteti u selima gde ilna prostora, a nema elektricne enel-g~je,

ill

je nema dovoljno ne samo po koliCini nego

i

kvalitetu.

3.

Uz relativno mala ulaganja potencija!ni korisnici

mogu

da

iz-

vedu sve hidrogradevinske radove, da izrade (pojcdinci) jcdan deo

opreme, agregatiraju MHE

i

da obave monltsaine radove.

4.

Rad

malih

HE je automatizovan, bez ljudske p~sade,

Sto

jc

vrlo znatajno.

5.

Ukljueivanjem MHE u opStu energetsku mreiu smanjuje se

gubitak u prenosu

i

translormaciji, zatim na odriavanju kvalitetnih na-

ponskill uslova na krajevima (~eriferiji) mreie, povedava se sigurnos:

napajanja u elektrodistributivnoj mreii.

U

udaljenim ~llestima, do ko-

jih je teSko dovesti

i

odriavati opStu energetsku mreZu, MIIE mogu

da

budu trajna reSenja za rnanje potroiate.

6.

Stalni porast potroinje,

koji prati stalni porasl cene

veliki

je podsticaj pojedincinla da angaiuju raspoloiiva srcdslva u izgrad-

nju

MHE.

Doda

li

se ovome podatak dd

je

samo u periodu

od

50

godina

potroSnja energije porasla

32

puta, sa joS vezim trendom porasta, po-

staje sasvim jasno da iz~ori energije sada u upotrebi nisu dovoljni da

podmire sve potrebe, jer se potroSnja znatno brie povecava od proiz-

vodnje. Uz to treba imati

u

vidu i ogranieenost raspoloiivih kolieina

dve osnovne sirovine

-

uglja i nafte

-

za dobijailje ciehtrii-ne ener-

gije, Orijentacija na uvoz sirovina ili tehnologije skupa je, tak

i

bes-

mislena sve dok se raspolaie neiskoriideniin vodama.

Moglo bi se reci da je Covetanstvo, pa i naSe druSlvo, ncsprem-

no uSlo u neizbeinu smeilu izvora energije. Uz to, na5a razvojna poli-

tika nije bila u skladu sa sopstvenim ekonomskim

i

tennitkim n~ogud-

n~ostima. S toga naSa bududa orijentacija mora prvenstveno

da

bude na

korigcenje sopstvenih sirovina za dobijanje energije, a posebrio na ek-

sploataci ju sirovina koje se obnavljaju, kao Sto su hidroencrgi ja, bio-

energija, energija vetra

i

sl. Upotreba sopstvcnih izvora energije rnoi-a

se

prihvatiti

i

pod uslovom matno skuplje eiiergije od uvozne, jer

de

samostalnost

i

energetska nezavisnost uvek kompenzovati razliku u

cc

ni izmedu relativno jevtinije uvozne

i

skuplje domade energije.

Zalaganjem za

koriScenje, a posebno za izgradnju

MI-IE,

nijed-

nog trenutka se ne veruje u to da ovi objekti, pa ni potpuno koriSde.

nje hidroenergije, mogu u celini da reSe problem energije u najoj zein-

lji. Medutim, smatra se da MHE, kao

i

svi ostali izvori energije, koji

se

zasilivaju na nacionalnoj sirovini i domacoj oyremi, nlogu da dop-

rinesu ublaiavanju energetske krize

i

pomognu stabilizaciji privrednog

razvoja. Da bi se to postiglo i clonekle ubrzala izgradnja MHE,

izme-

du ostalog, treba ispuniti neke osnovne preduslove:

-

Obavezati investitore da pri planiranj u i izradi investiciono-

-tehniCke dokumentacije za akumulaciju,

ili

bilo koji drugi hidroteh

nitki objekat, planiraju

i

odgovarajude objekte za koriSdenje osnov-

nog projekta za proizvodnju hidroenergije, bez obzira na to da li

Ce

se

MHE graditi odnlah

ili

kasnije.

-

Prilikom davanja vodoprivrednc. saglasnosti pribaviti miSlje-

n

je nadleine organizacije za odriavan

je

1

koriSdenje energije.

-

U

odgovarajucim ins titucijama i SIZ-ovima lzdvojiti namen-

ska sredstva za participaciju izgradnje MHE.

-

U

zajednici elekti.oprivrede osigurati strutnu pomod, pa

i

Ci-

nansijska sredstva za uteSce u izgradnji

MHE.

-

U

poslovnim bankama olakSati dobijailje kredita za izgrad-

nju

MI4E

organizacijama udruienog rada, individualnlm korisnicima,

Михајловић Милосав. Мале Хидроцентрале - Истраживање, пројектовање, изградња

Подождите немного. Документ загружается.