Пройович Дамир. Оптимизация артиллерийской огневой поддержки операций сухопутных войск Сербии с помощью военной системы глобального позиционирования

Докторска дисертација. — Београд: Универзитет одбране војна академија, 2015. — 208 с. (сербс.) Пројовић Дамир. Оптимизација артиљеријске ватрене подршке у операцијама војске Србије применом глобалног позиционог система Извођење савремених операција изискује употребу различитих средстава ватрене подршке. За наше услове доминира артиљеријска ватрена подршка као најзначајнији елемент успешности остварења циља операције. Да би артиљерија успешно извршавала задатке у борбеним операцијама неопходно је усавршити систем артиљерије који ће одговорити савременим захтевима. У таквим условима јавља се потреба за изналажење решења која ће артиљерији обезбедити успешност ватрене подршке и у сложеним условима какве су савремене и асиметричне операције. Усавршен систем артиљеријске ватрене подршке се обезбеђује увођењем савремених средстава у употребу, како у фази извођења операција тако и у припремној фази операције. У артиљеријској ватреној подршци припремне фазе операције потребно је тачно и брзо извршити топографско-геодетске радове који посредно утичу на успешност подршке. Савремено средство које обезбеђује брзо и тачно извршење топографско-геодетских радова јесте глобални позициони систем (у даљем тексту GPS). У докторској дисертацији се описују и објашњавају елементи који су из једног угла значајни за успешну ватрену подршку. Првенствено се односи на оптимизацију артиљеријске ватрене подршке применом глобалног позиционог система. Глобални позициони систем омогућава брзо и прецизно одређивање координата ватрених положаја и осматрачница, а у одређеном методу рада обезбеђује и прецизно усмеравање оруђа у основни правац. Потреба за оптимизацијом артиљеријске ватрене подршке применом глобалног позиционог система произилази из проблема који се јавља као последица застарелих, обимних, спорих и непрецизних метода 8 позиционирања у топографско-геодетској припреми и функционишу само у дневним условима. Пошто је врло често битнија брзина рада него прецизност, на уштрб прецизности, примењују се методе позиционирања са већом грешком. Тиме се прелазе границе дозвољених грешака у потпуној припреми почетних елемената за гађање и прелази се у скраћену припрему која изискује потребу за коректуром. Коректура је непожељна фаза гађања јер не обезбеђује изненађење и смањује ефекат по циљу. Топографско-геодетске радове, са тренутним формацијским средствима, је веома тешко изводити у ноћним условима што представља велики ограничавајући фактор за припремну фазу операције.