Бео́град: Народна књига, 1999. — 267 с.
На сербском языке.
Ову књигу треба схватити превасходно као феноменолошко проучавање
једног духовног исцелитеља и његових блиских сарадника. То није
парапсихолошка студија. Њен циљ није проверавање емпиријске
вредности паранормалних феномена. То је покушај да се што је
тачније могуће представи свет онако како га доживљавају сами
субјекти. Писац није имао улогу пасивног посматрача, већ је и сам
постао активан учесник једне групе исцелитеља. Киријакос Маркидес
је очекивао да ће на усамљеном, грчком острву срести особу строге
нарави и дивљег изгледа. Ниједно од предубеђења није било тачно.
Уместо полулудог претећег чаробњака срео је једну ватрену и дубоко
религиозну особу, са сјајним смислом за хумор, чији су хобији били
сликарство и класична музика. Он је себе сматрао исцелитељем и
"психотерапеутом" чија је главна брига била да олакша бол онима око
себе и да помогне онима који су заинтересовани да крену на пут
самооткровења.